Ko kaže da su Banaćani mali pa debeli? Svetlana Matić sa potomcima banatskih militara, sa Milinkom, Miletom, Dragišom i Radovanom.

Фотографија корисника Banatski kulturni centar

A bilo je i kolača raznih fela.

Фотографија корисника Banatski kulturni centar

Svetlana Matić sa Dragišom Grujićem, nadaleko čuvenim majstorom za pravljenje domaće gibanice sa sirom.

Фотографија корисника Banatski kulturni centar

Ništa bez "Banatske odiseje".

Фотографија корисника Banatski kulturni centar

Senka je otvorila izložbu "150 godina bečke ulice Ringštrase” Austrijskog kulturnog foruma iz Beograda.

Фотографија корисника Banatski kulturni centar

Iskra Popov nas je vodila kroz čitav program.

Фотографија корисника Banatski kulturni centar

Svetlana Matić je nadahnuto govorila o Mini Karadžić

Фотографија корисника Banatski kulturni centar

Srna Stanojlović u Novom Miloševu.

Фотографија корисника Banatski kulturni centar

Našavši se jednom prilikom u bordelu, dvanaestogodišnji Fridrih Niče je čitavo veče prestojao kraj klavira. Sutradan je svoj gest komentariosao ovako: "Stao sam kraj klavira jer je jedino on u toj prostoriji imao dušu."

Фотографија корисника Banatski kulturni centar

Ovako je bilo u subotu na promociji knjige Svetlane Matić.

Фотографија корисника Banatski kulturni centar

Pred promociju u Novom Miloševu, Svetlana Matić i ja.

Фотографија корисника Banatski kulturni centar

Višeglasje (Zeng, Branka, Pančevo, Srbija)

DA VRATIM REČ

Otvorim prozor
slobodan vidik
razgrne zavesu
da l’ je unutra
napolje
il’ je
napolje unutra
sve je isto
tamo i ovamo
želje bi htele
vreme da zaustave
i reči
da izmene
poruku odaslatu
u trenutku
rukom pokrivam oči
iz nevidela
odvajam sliku
misao da sačuvam
bistrinom potoka
iznova da poteče
izvor rađanja
nemo se stapa
sa celinom prostora
svedok je
nepovratka izgovorenog.



Iz knjige VIŠEGLASJE: Zbornik odabranih pesama 8. Evropskog Fejsbuk pesničkog festivala

Više o knjizi:

Takva mi je noć

Moja nesanica nema nikakakve veze
sa mojom ženom  decom i sa mojom porodicom,
Nema veze sa mojim prijateljima i saradnicima.
Ona je proizvod mojih neslaganja sa samim sobom.
Bunim se i protivurečim smome sebi.
Ne verujem u ono u šta sam verovao
i sumnjam u ono u šta nikad do sada nisam sumnjao.
Uzrok i posledice mi nisu poznate.
Takva mi je noć.
U koju se ne mogu zakleti.

PRINC OSLOBODILAC
Kristijan Nađ 


Knjiga Kristijana Nađa „Princ Oslobodilac“ je prava romansirano-istorijska dopuna čuvene slike Franca Ajzenhuta koja prikazuje Senćansku bitku i koja danas krasi svečanu salu zgrade tzv. Banovine u Somboru. Ako je ta slika jedina u ovim krajevima do sada na pravi način vizuelno dočarala tu značajnu bitku, onda ova knjiga na romansiran način, rečima, to takođe dočarava.
Ovim svojim delom Kristijan Nađ je ispunio prazninu koja vlada u obradi istorijskih tema iz zajedničke prošlosti naroda Vojvodine. Njome se na pravi način predstavio kao romansijer zaboravljenih bitaka.
(izvod iz recenzije)
Rudolf Weiss

Vesna Paunović Đukić: „Divlja trešnja”

Edicija ZAVIČAJ
116 str, broš povez, 13x20cm, 2015 god.
Cena: 400 din
Knjigu možete poručiti pouzećem na mejl:
banatskikulturnicentar@gmail.com

Vesna Paunović Đukić je pesnik koji spaja ekspresiju i elegiju. Zadivljenost i zaljubljenost u sam život i njegovu neponovljivost, a ujedno i prefi­njeni osećaj za nje­govu tragiku. Njena poezija je lična, ali sa stalnom svešću i osećanjem za kole­kti­vitet, kako onaj stvarni tako onaj mitski i onaj nesvesni arhe­tipski, koji nas uzdi­že u verujuća bića što pulsiraju du­hovnost kao ve­čnu težnju pojedinca za oboženjem. Pe­snički su­bjekt u poeziji koju iščitavamo u knjizi „Di­vlja trešnja” ima svest o kosmičkoj usamljenosti pojedinca, o njegovoj nepono­vljivosti, ali i stalnoj težnji da se bu­de svoj u svim svojim čudima, nečudima, uspesima, ne­uspesima, lepo­ta­­ma i mukama, doslednostima i nedo­slednostima, u svoj svojoj hirovitosti koja se preliva u mnoštvu boja i u ša­renilu zvukova i mirisa koji spojeni u jednu subje­ktivnost, u jedan pesnički kontrapunkt, čine pesničkog subjekta pripovedačem i filozofom koji sa svakom novom pesmom, sentencom ili pak pričom pokušava sebe i svet oko sebe da iznova definiše. 

Radovan Vlahović, književnik

Višeglasje (Vuković, Jelena, Kotor, Crna Gora)

KOTOR

Koliko samo posle velikih sranja vrednujem zvuk kiše
Koru narandže na radijatoru
I kapi vode koje se hlade na mojim koljenima.
Koliko vrednujem vreo tuš
I koliko u svim ovim provalijama mogu biti srećna.
Lucidno srećna.
Jer znaš da ja ne umijem drugačije.
Voljela bih s vremena na vrijeme da mi kažu da si dobro
Dok me gledaju kao komad mesa
Jer i tužna
I ružna
Sa viškom kojeg nisam uspjela da se ratosiljam
I dalje sam meso.
Za ruke koje traže meso.
Ruke željne
Toliko željne
Ljubavi
Putovanja
Dodira.
Usta željna
Dobre hrane
Poljubaca
Najmanje mene.
Pjesme.
Ja pjevam.
Pjevam, ljubavi.
(Bilo je tako lako zaljubiti se u tebe)

*
Dok sam meso udovima željnim snošaja u studentskim stanovima
S vremena na vrijeme sanjam o tebi
Ili o sebi, kakvom si me vidio
Dok se na ringli krčkaju čajevi kojima lječim sva svoja izlomljena iščekivanja
Krila koja nosim samo kad ne vide
Ja znam da me i dalje čekaju saksije i korpe od pruća
U kući među crnim borovima
U planini bez imena
Jer ni ime joj nisam dala
Onog jutra kada sam odlazila cestama stranim
Bivajući sve
Samo ne meso.
I znaš,
Bila sam ti divna, na putevima tuđim.
Bila sam ti svoja.
Nosila sam šiške
Ravno podrezane
I kratke haljine,
Pušila francuske cigarete
I jela sendviče na aerodromima
Na kojima sam sa bekpekerima krala žvake
I poglede istih onih očiju koje vide blijedo meso
Ispod mojih čarapa.
(Žele da svršavaju po mom pamuku)

*
Tvoje šake
Osmjeh
Oči
Bio si čovjek od dva metra
I na desetine hiljada milja.
Ja sam sa tobom vodila ljubav i kad nisi bio tu.
Dragi.
Ne spominju mi tvoje ime
Californiju
Ni avgust
Ali još si ovdje
Iza svake tačke.
(Depresija je teška onoliko koliko si snijegova zarad nje propustila)

*
Hodam ti Kotorom
Pjesnikinja sam i gola.
A ti znaš
Grjeh je ne ljubiti u Kotoru.
Ovo je kolijevka za ljubavnike.
Za ruke
Kukove
Jer na kraju dana sam to
Koža na kojoj bi lud ugasio cigaretu.
Leđa na koja bi se lud ispraznio prije odlaska na posao.
Tu sam.
Ciganče plače pred zidinama Starog grada
Neko sa kačketom i neon patikama žvaće
Cigareta je gorka
Nisi tu
Sve je u redu.
Mogla bih
Svršiti
Ne koristeći ruke
Samo misli o tebi.
(Preživim život, ponovo)

*
11000 km te nemam.
Dva nova muškarca te nemam.
Mačka me gleda zabrinuto dok joj ljubim šape.
Moja planina me krije
A onda će more
Hiljadu kontinenata daleko.
Budi mi nasmijan gdje god da si.
Šta ako nikada više neko ne poželi da ti se pojavi na vratima, par kontinenata dalje?
Šta ako sam trebala doći?
Šta ako bismo bili pravi, da smo se malo ranije sreli?
Par godina kasnije?
Šta ako se vratiš na Balkan, a ja više ne budem ja?
Pred spavanje pijem kafu
Vino prije doručka.
(Ti si moja skoro ljubav)

*
Seroxat
Na neodređeno
Intravenozni koktel
Sedam dana
Može.
Nadam se da si dobro
Dok ti pišem pisma
Koja nikada neću poslati preko okeana.
Darling
Vodi ljubav niz
West coast
Ja ću

Bokom.


Iz knjige VIŠEGLASJE: Zbornik odabranih pesama 8. Evropskog Fejsbuk pesničkog festivala

Više o knjizi:

Pesnička republika (Aleksić, Miroslav, Novi Sad, Srbija)

Taj tren

Kako je izgledao taj tren
dok ga je merio sat
na dalekom tornju negde
Dok je sipio iz peščanika
i sudarao se s molekulima vode
u klepsidri negde?
Da li je to bio rez u oskudnom vremenu
ili razmak u jednoličnom prostoru?
Tek, ta je žena s tamnim naočarima
prošla kroz baštu jedne kafane
okrećući se zavodlјivo
prema starim stranama sveta
i osvrćući se da vidi
da li se to proleće vuče za njom
kao krajevi venčanice
i onda je zastala pažlјivo
kao da ne probudi dete.

Čini mi se da je to bio taj tren.


Iz knjige Pesnička republika: Zbornik radova II


Više o knjizi:

Ljubica Verbič: „Priče iz limene kutije"



ilustracija: Senka Vlahovic Filipov



Detinjstvo je neponovljivo u svom kratkom trajanju, ali to sam saznala tek sada kada sam odrasla i listajući po uspomenama počela da razmišljam o prošlosti.
„Priče iz limene kutije“ su priče o deci, a i za decu. Nastale su u jednom dahu, iz samog života, pravo iz moje duše. Priče su bezazlene, ali nisu naivne. Bolne su i nežne, ali nisu sentimentalne. Takve su kakav je i život, nekad veseo, a nekad tužan.

Ljubica Verbič


…dok čitam „Priče iz limene kutije“ Ljubice Verbič, vidim da su one energetski snažne i da hipnotički zrače. Mnogi su imali slične doživljaje, ali ih malo ko može tako maestralno preneti na papir i podeliti sa drugima taj svoj doživljaj kao naša autorka. Ona zaista, kao Šeherezada, vodi čitaoca iz avanture u avanturu i duboko, najjednostavnijim rečima, ponire u psihu deteta otvara­jući pri tom kao čarobnjak pripovedanja, sloj po sloj, kako kod svojih junaka i sebe, tako i kod nas čitalaca ona arhetipska sećanja koja se u naletima svakodnevnih poslova i briga često zaboravljaju.

Radovan Vlahović